Nova studija je pokazala da paradajz može pomoći u borbi protiv bakterijskih infekcija u crevima.
Paradajz je među povrćem koje se najčešće jede u celom svetu, prepun je antioksidanasa, vitamina i drugih jedinjenja – a naučnici sa Univerziteta Kornel u SAD identifikovali su dva jedinjenja iz paradajza i njihova moćna svojstva u ubijanju bakterija u nizu eksperimenata.
Istraživački tim, predvođen mikrobiologom iz Kornela – Jeongmin Songom, bio je zainteresovan za salmoneluz, rod bakterija koje napadaju creva, često izazivajući velike nelagode i probleme sa varenjem.
Konkretno, tim se fokusirao na jedan tip salmonele – salmonella entrica tiphi, koji živi samo kod ljudi i izaziva tifusnu groznicu kada uđe u krvotok iz creva i širi se kroz telo.
Kao i drugi patogeni koji se prenose hranom, pravilno rukovanje i skladištenje hrane zajedno sa pristupom antibioticima može pomoći ljudima da izbegnu zaražavanje hrane salmonelom.
Međutim, tifusna groznica ostaje veliki problem javnog zdravlja u mnogim delovima sveta gde ljudi nemaju pristup čistoj vodi, žive u lošim sanitarnim uslovima ili nemaju dostupne vakcine protiv tifusa. Prenosi se sa osobe na osobu preko kontaminirane hrane i vode, a deca su u najvećem riziku.
Godine 2016, prva svetska epidemija tifusa otpornog na lekove zahvatila je Pakistan, a osam godina kasnije, stručnjaci za zarazne bolesti i dalje strahuju da bi to moglo izazvati regionalne ili globalne epidemije ako se ne kontrolišu.
Neuhranjenost je takođe uobičajena u Pakistanu i drugim zemljama Azije, Afrike, Latinske Amerike i Kariba. Studija iz 2023, rađena u 64 zemlje, pokazala je da skoro polovina dece mlađe od dve godine ne jede voće ili povrće.
„Naš glavni cilj u ovoj studiji bio je da saznamo da li paradajz i sok od paradajza mogu da ubiju enterične patogene, uključujući salmonella entrica tiphi, i ako je tako, koje kvalitete imaju zbog kojih deluju tako“, objašnjava Song.
Bakterije ubijene u roku od 24 sata
Laboratorijski uzgojene kulture salmonella entrica tiphi izložene svežem soku od paradajza ubijene su u roku od 24 sata, ali ne zbog kiselosti soka. Istraživači su skenirali genom paradajza (solanum licopersicum) tražeći gene koji kodiraju male proteine, peptide, koji mogu delovati kao antimikrobni agensi.
Od četiri početna kandidata, tim je identifikovao dva antimikrobna peptida koji su inhibirali (usporili ili zaustavili) rast salmonele i čak ubili soj otporan na ciprofloksacin, primarni antibiotik koji se koristi za lečenje tifusne groznice.
Na kraju, istraživači su modelirali oblik svoja dva vodeća kandidata peptida i simulirali njihove interakcije sa membranama bakterijskih ćelija. Kao što je modeliranje predvidelo, dva peptida su pokidala ćelijske membrane salmonele za samo 45 minuta.
U daljim eksperimentima, jedinjenja su takođe ubila salmonella tipximurium, soj netifusne salmonele koja izaziva nesmrtonosno trovanje hranom.
Imajući na umu da su ovo samo eksperimenti sa ćelijama, rezultati studije nisu razlog da se sok od paradajza pije na litre, ali ipak, ova studija naglašava poruke iz oblasti javnog zdravlja koje podstiču ljude da jedu paradajz kao deo uravnotežene ishrane koja uključuje mnogo drugog voća i povrća – pod uslovom da su pripremljeni dobrim metodama higijene hrane, što bi moglo pomoći u odbrani od bolesti i trovanja hranom.
Studija je objavljena u časopisu Microbiology Spectrum.
Izvor: RTS/Zdravlje.Kurir.rs
