Poslanička grupa „Mi, snaga naroda“ predala je Narodnoj skupštini Predlog zakona o stavljanju van snage zakona o rodnoj ravnopravnosti, propisa kojim se kao obaveza uvodi upotreba rodno osetljivog jezika.
Obavezna primena rodno osetljivog jezika u oblasti obrazovanja i javnog informisanja, po slovu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, počinje za četiri dana, a da većini i dalje nije jasno na šta ih ovaj zakon obavezuje i zbog čega će se položaj žena u našem društvu popraviti ako nekog nazovemo „psihološkinjom“.
Navodeći da se zakon kosi sa više članova Ustava, kao najvišeg pravnog akta svake zemlje, ali i više zakona koji garantuju pravo na upotrebu i obaveznu upotrebu srpskog jezika, poslanička grupa „Mi, snaga naroda“ predala je danas u Skupštini Srbije Predlog zakona o stavljanju van snage zakona o rodnoj ravnopravnosti.
To je na početku konferencije za medije rekao Branimir Nestorović iz ove poslaničke grupe i naveo da im je objašnjeno da predlog ne može biti prihvaćen jer nije u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije.
Poslanik „Mi, snaga naroda“ i advokat Jelena Pavlović dodala je da im je predlog vraćen, uz obrazloženje da prethodno mora da prođe Odbor za evropske integracije jer je upotreba rodno osetljivog jezika navodno jedan od uslova za pristupanje Srbije Evropskoj uniji.
„Nećemo se zaustaviti na tome predali smo odboru, pa sad čekamo i šta bude biće. Pojačaćemo pritisak, ovaj zakon mora da se u narednim mesecima stavi van snage. Ja se prva izričito protivim da me neko naziva advokatica ili još gore advokatkinja. Takođe, pozivamo sve medije i građane, da nam se slobodno obrate ukoliko budu imali bilo kakve neprijatnosti zbog ovog zakona, budući da je njime predviđeno i kažnjavanje ukoliko ne koristite rodno osetljivi jezik“, rekla je Pavlović.
Advokat Milenko Radić rekao je da je 2021. predata inicijativa za ocenu ustavnosti ovog zakona, kao i da su posle dužeg čekanja dobili odgovor Ministarstva za evropske integracije na pitanje da li je usvajanje ovog zakona obaveza prema EU.
„U martu smo dobili odgovor koji je potpisala ministarka Tatjana Miščević da nismo u obavezi da usvajamo ovaj zakon, kada su evropske integracije u pitanju. Što se tiče Ustavnog suda, dobili smo dogovor da su se oni u septembru 2021. obratili skupštinskom Odboru za ustavna pitanja i tražili da se izjasne u vezi sa inicijativom za osporavanje zakona, ali do sada nisu dobili odgovor od njih“, objasnio je Radić.
On je objasnio i da je autor pojma rod u ovom zakonu, za koji se inače vodila elektronska javna rasprava od februara do marta 2021, Unicef, a da celokupan koncept dženderske ravnopravnosti potiče od agencije UN vumen (UN women) čije je preporuke usvojio svojevremeno i Savet Evrope.
„U tim preporukama ističe se da je posebno važna grupa transdžender i da bi bilo dobro da svi mogu da se izjašnjavaju kako hoće. Taj predlog prihvatilo je devet zemalja u kojima možete bez bilo kakve dokumentacije, medicinskih procedura ili bilo čega drugog da se izjasnite kog ste roda. Pre dve godine dobio sam podatak da postoji 74 rodova, a nedavno je bila vest da vlasti u San Francisku na svom službenom formularu imaju 97 rodova“, rekao je Radić.
Poslanik „Mi, snaga naroda“ Aleksandar Pavić podsetio je da je Srpska pravoslavna crkva poslednji put zatražila da se ovaj zakon stavi van snage 24. marta ove godine.
O zakonu su na konferenciji za medije govorili i srbisti, stručnjaci iz institucija koje se bave standardizacijom i normom srpskog jezika iz Odbora za srpski jezik, Matice srpske i Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti je nasilje manjine nad ogromnom većinom govornika srpskog jezika muškog i ženskog pola, nasilje kakvo nisu sprovodili ni diktatorski režimi poput crvenih Kmera, rekao je predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika Sreto Tanasić.
„Odbor je više puta ukazao u javnosti da srpski jezik nije diskriminatoran ni prema kome pa ni prema osobama ženskog pola. Srpski jezik ima u svojoj strukturi mehanizme za ukazivanje na pol svake osobe, ima stvaralačke mehanizme za građenje novih reči, pa i femininativa“, rekao je Tanasić.
Na ovo je ukazala i prof. dr Isidora Bjelaković, profesor Filozofskog fakulteta i član upravnog i izvršnog odbora Matice srpske koja je istakla da u normativnoj gramatici postoji poglavlje o upotrebi socijalnih femininativa i objašnjenje kako upotrebljavati imenice za zanimanja u ženskom rodu.
„Umesto toga na sajtu vlade pojavili su se priručnici autora koji često nisu lingvisti. Između ostalog, u tim priručnicima imate grube materijalne greške, za ili se kaže da je rečca što je kao kada biste rekli da je oko osnovi organ čula sluha. I taj priručnik postaje uzorno štivo za buduće udžbenike umesto normativne gramatike“, rekla je Bjelaković.
Ona je istakla da se uvođenjem rodno senzitivnog jezika ukida opštost ili generičnost jezika.
„Kategorija roda ovde je društveni konstrukt, a znamo da rodova u svetu ima na desetine. To vodi ka potpunom jezičkom haosu gde više nećete biti u obavezi da upotrebljavate samo muški i ženski rod, on, ona, već i oni, ono, one i da to slažete sa pridevima i glagolima koji uz te reči idu“, navela je Bjelaković.
