Cicvara se smatra izrazito tradicionalnim jelom koje je nekada bilo neizostavan deo trpeze u mnogim domaćinstvima na prostoru Balkana. Njena vrednost nije samo u ukusu, već i u simbolici – predstavlja toplinu doma, jednostavnost života, ali i bogatstvo ukusa koji potiču iz prirodnih, neprerađenih sastojaka.
Ovo jelo se obično pripremalo od onoga što je svako domaćinstvo imalo: sir, kajmak, mleko, voda i kukuruzno brašno. Njegova popularnost potiče i iz činjenice da je hranljivo, zasitno i može da se služi i kao glavno jelo i kao prilog.
Sastojci – srce cicvare
Da biste napravili pravu cicvaru, najvažnije je da koristite kvalitetne i što prirodnije sastojke. Ne morate imati mnogo – upravo u jednostavnosti leži njena snaga. Evo šta vam je potrebno:
- 1/2 kg punomasnog sira – najbolje je koristiti polutvrdi sir, a idealno bi bilo da je ovčiji ili kozji, jer daju bogatiji, intenzivniji ukus.
- 2 dl vode
- 2 dl mleka
- 200 g kajmaka – što stariji, to bolji, jer doprinosi kremastoj teksturi i jačini ukusa.
- Kukuruzno brašno – dodaje se po potrebi, dok se ne postigne željena gustina. Može biti belo ili žuto, u zavisnosti od preferencija.
- So – po ukusu, ali budite pažljivi ako koristite slanije sireve, jer dodatna so možda neće biti potrebna.
Ova jednostavna lista otkriva osnovnu filozofiju tradicionalne kuhinje: od malo se može napraviti mnogo.
Priprema cicvare – korak po korak
Priprema cicvare ne zahteva mnogo veštine, ali traži pažnju i strpljenje. Bitno je da se svi sastojci dobro povežu i da se postigne prava tekstura – gusta, kremasta, pomalo „gumasta“ masa, koja se lako odvaja od posude.
1. Prvi korak – osnova
U veću šerpu sipajte vodu i mleko i stavite na srednje jaku vatru. Dok se tečnost zagreva, pripremite sir – najbolje ga je izmrviti rukama ili naseći na sitne komade. Sir se dodaje čim tečnost počne da ključa, i tada nastaje prvi talas mirisa koji podseća na detinjstvo.
2. Dodavanje sira i početak ukusa
Kada mleko i voda dostignu ključanje, ubacite narezani ili izmrvljeni sir. Mešajte pažljivo i konstantno, kako bi se sir ravnomerno otopio. U ovom trenutku već možete osetiti bogat, mlečno-slani miris koji karakteriše dobro pripremljenu cicvaru.
3. Kukuruzno brašno – kičma strukture
Postepeno dodajte kukuruzno brašno, uz stalno mešanje. Važno je da ne dodajete previše odjednom, kako ne biste dobili grudvice. Brašno dodajete dok ne postignete gustu, ali ne previše čvrstu masu. Ovo je trenutak kada cicvara počinje da dobija svoj prepoznatljiv oblik.
4. Kajmak – tajna bogatstva ukusa
Kada se brašno dobro sjedinilo sa masom, dodajte kajmak. Stari, zreli kajmak je najbolji izbor jer jelu daje dodatnu dubinu ukusa i posebnu masnoću koja je neophodna za savršenu cicvaru. Mešajte neprestano još oko 10 minuta, kako bi se svi sastojci povezali u jedinstvenu, sjajnu masu.
5. Završna faza – so i završno kuvanje
Na kraju proverite da li je jelo dovoljno slano. Ako koristite jak sir, posebno ovčiji ili kozji, možda neće biti potrebno dodavati so. Ukoliko je ipak blago, slobodno dodajte po ukusu. Nastavite da mešate dok cicvara ne postane gusta, elastična masa i dok se ne počne odvajati od masnoće – znak da je gotova.
Način serviranja – jednostavno, a posebno
Cicvara se može poslužiti na više načina, u zavisnosti od prilike i ličnih preferencija:
- Uz domaći hleb – toplu cicvaru prelijte preko kriške hleba, za pun i zasitan obrok.
- Kao prilog mesu – naročito dobro ide uz pečenje ili kobasice.
- Samostalno jelo – uz dodatak kiselog mleka, dobijate lagan ali ukusan obrok.
- Posuta začinskim biljem – sitno seckani peršun, bosiljak ili čak malo sušenog origana daju cicvari dodatni vizuelni i aromatični pečat.
Cicvara nije samo jelo – ona je uspomena, emocija i duh prošlih vremena pretočen u tanjir. Priprema cicvare nije komplikovana, ali je puna duše. Kroz jednostavne sastojke, dobijamo kompleksan ukus koji zadovoljava i telo i dušu.
U današnje vreme, kada često tragamo za brzim i industrijski pripremljenim obrocima, ovakvi recepti nas podsećaju koliko tradicija i domaćinstvo mogu biti inspirativni. Baka možda više nema da nas nauči, ali kroz ovakve tekstove, recepti i sećanja ostaju živi.