POTREBNI SASTOJCI:
5 kilograma zrelog, ali čvrstog paradajza
– 2 ravne zlice kuhinjske soli
– 2 ravne zlice kristal šećera
– jedna sveža veza peršuna
– jedna sveža veza lišća celera
Prvo dobro operite paradajz i ostranite patlice,onda ga ogulite. Guljenje ce vam biti najlakse tako što paradajz na kratko potopite u ključalu vodu, svega 30-ak sekundi, a zatim brzo prebacite u hladnu vodu. Na taj način, kora će se lako skidati rukom, bez oštećivanja mesa ploda. Kada ste završili sa ljuštenjem, paradajz isecite na kriške srednje debljine. Ne treba ga pasirati, već se koristi u komadima.
U nekoj malo vecoj posudi sjedinite sledeće:
– Isečen paradajz
– So i šećer
– Sitno naseckani peršun i celer
Jako je bitno da zelenis sitno isijecete kako bi se ravnomerno rasporedio među kriškama paradajza. Sve zajedno pažljivo promešajte kako bi se sastojci dobro sjedinili. Mešanje ne treba da bude grubo, jer bi se paradajz mogao previše izgnječiti.
Pripremljenu smesu sada treba rasporediti u prethodno oprane i osušene tegle. Najbolje je koristiti staklene tegle sa poklopcima na navoj. Svaku teglu punite postepeno, pažljivo dodajući sadržaj, a potom koristeći plastičnu kašiku (nikako metalnu) da lagano pritisnete sadržaj kako bi se odstranio višak vazduha i kako bi paradajz dobro nalegao. Ovaj korak je ključan jer vazduh koji ostane u tegli može kasnije uzrokovati kvarenje.
Kada su tegle napunjene do vrha, pređite na proces pasterizacije. Ovde postoje dve opcije:
Prvi metod (klasična pasterizacija u vodi):
U veću šerpu stavite kuhinjsku krpu na dno kako bi se tegle stabilizovale.
Poređajte napunjene tegle tako da se međusobno ne dodiruju.
Sipajte vodu u šerpu do visine koja je otprilike dva prsta ispod poklopaca tegli.
Pasterizaciju obavljajte na srednjoj vatri. Kada voda proključa, ostavite tegle da se kuvaju tačno 30 minuta.
Nakon toga, ugasite vatru i ostavite da se potpuno ohlade u vodi.
Drugi metod (pasterizacija u rerni):
Napunjene tegle poređajte u veću posudu koja može ići u rernu.
Ne sipajte vodu.
Uključite rernu na 100 stupnjeva i ostavite tegle da se greju 2 sata.
Nakon isključivanja rerne, ne vadite tegle već ih ostavite da se polako hlade unutar nje.
Obe metode su podjednako efikasne, ali druga varijanta se često smatra jednostavnijom jer zahteva manje nadzora. Prednost metode u rerni je i to što eliminiše rizik od prskanja vode ili prevrtanja tegli.