Koje biljke mogu da ublaže anksioznost a kako kantarion, matičnjak i valerijana deluju na crne misli

Kantarion je jedna od vodećih biljaka u ove svrhe, jer inhibiše monoamino oksidazu – enzim koji ometa oslobađanje noradrenalina, serotonina, dopamina, kaže fitoteraput i epidemiolog dr Zoran Nikolić.

Biljke u vidu, čajeva, ili suplemenata mogu da ublaže napetost, omoguće miran san i odagnaju negativne misli. Aktivni sastojci biljaka utiču na delovanje noradrenalina, serotonina, dopamina, tako što blago depresivnoj osobi daju preko potrebnu motivaciju. Ni jedan lek, niti biljna tinktura, ne mogu da deluju preko noći. Čovek je jedinstvo materije, energije i duha, a u svakom lečenju, pored dobre dijagnostike i pravog leka, posebno je bitna i lična motivacija samog pacijenta, ističu stručnjaci.

Anksioznost teža od bola

Anksioznost je ponekada teža od fizičkog bola. Stručnjaci navode da jedna od šest odraslih osoba ima hronično stanje anksiozno – depresivnog poremećaja. Biljke poput valerijane, lavande, nane, majkine dušice tradicionalno su prepoznate kao pomoć u slučajevima duševne napetosti, strahova, nervoze … Pravilno se koriste tek posle jasne dijagnoze stanja. Na primer, kod komplikovanog anksiozno – depresivnog poremećaja kod jednog pacijenta prisutne su dve kliničke slike, pa je zato potreban izuzetno pažljiv terapijski pristup.

– Ukoliko se radi samo o anksioznosti onda se ne koriste biljke koje imaju antidepresivno svojstvo. Anksioznost je stanje uzbuđenosti nervnog sistema i ako dodate biljke kao što su kantarion, zimzelen, ginko, pojačavaćete osećaj anksioznosti. Ruzmarin jača cirkulaciju, podiže krvni pritisak, pa je moguće da će neko imati teškoće sa spavanjem. Veoma je bitno zato da se jasno definišu određena stanja – kaže za portal eKlinika fitoterapeut i epidemiolog dr Zoran Nikolić.

Biljke ne mogu da leče psihoze, kako kantarion deluje na blage depresije?

Osobe koje imaju zvaničnu potvrdu određenog psihičkog ili organskog poremećaja mogu da koriste biljke u saradnji sa fitoterapeutom i lekarom, objašnjava dr Nikolić i ističe da se ništa u svetu fitoterapije ne isključuje u smislu kombinacije sa zvaničnim lekovima.

– Psihoze ne bi trebalo da budu polje rada fitoterapije, to je polje psihijatara. Depresivno stanje može nekada da bute tako teško da čovek nema volju, da ga je veoma teško aktivirati i na najjednostavnije aktivnosti. Biljke mogu da leče isljučivo blage oblike depresije. Kantarion je jedna od vodećih biljaka u ove svrhe, jer inhibiše monoamino oksidazu – enzim koji ometa oslobađanje noradrenalina, serotonina, dopamina. Noradrenalin je ono što podiže čoveka koji je depresivan, daje mu motivaciju, živost, aktivnost. Serotonin je hormon zadovoljstva, a dopamin hormon sreće – objašnjava dr Nikolić.

Dobro sedativno dejstvo, prema rečima dr Zorana Nikolića imaju i biljke kao što su: mak turčinjak (Papaver rhoeas), bosiljak, šišarkice hmelja, listići lipe u određenim koncentracijama. U anksioznim stanjima često se koriste nana i čestoslavica (Veronica officinalis), dodaje doktor.

Matičnjak poboljšava raspoloženje, otklanja fiks ideje

Farmakognozija je naučna disciplina koja proučava prirodne lekovite sirovine biljnog i životinjskog porekla i njihove lekovite sastojke. Ona se bavi aktivnim lekovitim principima, dr Nikolić objašnjava da u nekim slučajevima postoji raskorak između delovanja određene biljke u praksi i lekovitih aktivnih principa. Poznato je na primer sedativno dejstvo biljke, ali nekada nema dovoljno naučnih saznanja, na osnovu kojeg bi stručnjaci objasnili po kojem principu deluje biljka.

– Ipak, kod solidnog procenta biljaka imamo saznanja koja idu do ćelijsko enzimskog nivoa. Za matičnjak se zna da poboljšava raspoloženje, otklanja „crne misli“, fiks ideje i da deluje svojim etarskim uljima. Koncentracije tog etarskog ulja ipak su male, pa postoji raskorak između pozitivnih dejstva matičnjaka i malih koncentracija tog aktivnog principa za koji pretpostavljamo da je glavni. Akitini principi matičnjaka su niži, pa su nekada potrebne velike količine biljne sirovine. Konkretno matičnjak se uvek savetuje u biljnim mešavinama, obično 4 do 7 biljaka. Uvek se stavi više matičnjaka baš zato što su nivoi njegovih aktivnih principa niži – kaže dr Nikolić.

Kako deluju biljke, primer valerijane

Valerijana je, na primer, prilično istražena biljaka, kaže za portal eKlinika dr Zoran Nikolić. Objašnjava da se dejstvo valerijane zasniva na stvaranju sedativnog neurotransmitera koji se zove gama-aminobuterna kiselina, skraćeno GABA. Valerijana deluje na nerve na četiri načina, navodi dr Nikolić

1. Utiče na enzim glutamat dekarboksilaza, koja stvara GABA.
2. Između nervnih ćelija, koje bi trebale da prime GABA kiselinu i krvnih sudova, nalaze se ćelije vezivnog tkiva – glijalne ćelije. Valerijana sprečava da GABA kiselinu „pojedu“ glijalne ćelije, omogućava da GABA stigne do nervnih ćelija i bude iskorišćena.
3. Sprečava dejstvo enzima pod nazivom gama – aminobuterna transaminaza koji razlaže korisnu gama – aminobuternu kiselinu.
4.  Omogućava vezivanje GABA kiseline za receptore, proteinskih mesta na narednoj nervnoj ćeliji.

Dr Nikolić slikovito objašnjava da nervne ćelije prenose jedna drugoj informacije, kao kada atletičari trče štafetu. Jedan nerv predaje impuls drugom na kojem se nalaze receptorska mesta i valerijana olakšava prenos GABA kiseline na drugi nerv.

Smiruje napetost i ublažava osećaj „lupanja srca“

Valerijana može da smiri i osećaj lupanja srca, blaže oblike aritmija, dr Nikolić kaže da je valerijana biljka prvog reda za tegobe koje predstavljaju u stvari oblike srčanih neuroza. Može da smiri osećaj napetosti i istovremeno ublaži „lupanje srca“.

– Oko srca se nalazi splet nervnih vlakana, koji pripadaju takozvanom aktivirajućem sistemu, daju tahikardije (ubrzan srčani rad) ili palpitacije (subjektivni osećaj pojačanog rada srca) ili probode što zovu „nervozno srce“ (neurosis cordis). Sve ovo deo je i opšte simptomatologije jednog anksioznog stanja koje utiče na ceo organizam, ne ispoljava se samo u obliku srčane neuroze, mogući su na primer i stomačni problemi (nervozni stomak) – ističe dr Nikolić.

Kada može da se očekuje poboljšanje?

Fizička aktivnost, razgovor sa prijateljima, meditacija ili neki opuštajući napitak najčešći su načini borbe sa svakodnevnim stresom. Uobičajeno se biljke koriste u obliku čajeva, ali poboljšanje u slučaju dugotrajnog stresa nije moguće preko noći.

– Zvanični lek za visok krvni pritisak neće odmah oboriti pritisak. Antidepresivi moraju da se koriste dve do tri nedelje kako bi stabilizovali čoveka. Slično je i kod bilja, ono neće početi da ispoljavaju svoje dejstvo preko noći, već posle nekoliko nedelja, bez obzira na to da li se koristi u obliku čaja, tinkture, kreme, tablete – napominje dr Nikolić ali i dodaje da i tu ima određenih razlika.

– Nekada će bilje početi da deluje posle 3 do 4 dana, kreme na bazi bilja za bolne tegobe posle 10 do 15 minuta. Čajevima je potrebno vreme zbog niske koncentracije da ispolje svoje dejstvo – precizira doktor.

Kako se priprema biljni čaj?

Doktor ističe i da su aktivni principi u biljkama često su termolabilni i da visoke temperature vode uništavaju etarska ulja koja su glavni aktivni principi.

-Ne možete odmah proključalom vodom da prelijete biljke koje ćete koristiti u anksioznim stanjima, već morate omogućiti 6 do 7 minuta da temperatura proključale vode padne na nivo temperature vrele vode – kaže dr Nikolić.

Dr Nikolić nam objašnjava da se čajevi pripremaju tako što se jedna i po kafena kašičica čaja prelije vrelom vodom i posle 10 do 15 minuta procedi, pije se najčešće dva do tri puta dnevno.

Pravilan način upotrebe, da li je moguće toksično dejstvo i zavisnost?

Sagovornik portala eKlinika naglašava da bilje može da se koristi u terapiji hroničnih oboljenja, ali na određeni način.

– Tri meseca se koristi jedna kombinacija biljaka, potom se pravi pauza od mesec dana. Posle jednog meseca, koristi se neka druga kombinacija čajeva, pravi se pauza, pa se sledeća tri meseca ponovo nastavlja sa prvom kombinacijom bilja. Fitoterapija je supstituciona zamenska terapija i dok je pijemo bićemo dobro, retko se dešava toksičnost biljaka posebno u količinama koje propisuje  fitoterapija. Biljke su u ove svrhe neškodljive i bezbedne. Koncentracije bilja su znatno manje nego u lekovima, pa je i teško da osoba razvije zavisnost – ističe dr Zoran Nikolić.

Nikada ne zanemarimo sebe kao terapeuta

Bilje možemo da  koristimo i sa maslinovim uljem, vinom, sve ovo su kako objašnjava dr Nikolić, načini da se iz bilja izvuče najbolje. Sagovornik portala eKlinika nas upozorava da ipak u med ne  stavljamo sveže lekovito bilje, na taj način dolazi do štetnih vrenja, bilje u medu mora da bude  sasušeno.

Na kraju razgovora dr Zoran Nikolić nas podseća i na to da čovek nije samo organska materija, već kombinacija i jedinstvo materije, energije i duha.