Dokazano je da usled nedostatka vitamina D imunitet slabi, a rizik od zapaljenskih procesa, korone, osteoporoze, bolesti srca, dijabetesa i raka raste. Gojazni ljudi izloženi su najvećem riziku
Danas definitivno znamo da su osobe sa većim obimom struka izložene većem riziku od nedostatka vitamina D, navodi dr Rašida Refik, šef tima holandskih naučnika koji je utvrdio da su ukupna masnoća, potkožno masno tkivo u trbuhu (salo ispod kože), masno tkivo oko organa i masti u jetri povezani sa niskim nivoom vitamina D u krvi. Istraživanje je obuhvatilo više hiljada muškaraca i žena u dobi od 45 do 65 godina.
Pritom, situacija se razlikuje od zavisnosti od pola. Kod žena su niski nivoi vitamina D povezani i sa ukupnom masnoćom u krvi i sa količinom sala na stomaku, dok su kod muškaraca niži nivoi vitamina D povezani sa masnom jetrom i mastima u trbuhu.
Dr Rašida Refik kaže da je sledeći zadatak njenog tima da utvrdi da li manjak vitamina D uzrokuje skladištenje masti u predelu stomaka ili povećanje masti u trbuhu smanjuje apsorpciju vitamina D.
Deficit vitamina D opasan po zdravlje
Pandemija korona virusa skrenula je pažnju javnosti na vitamin D više nego ikada ranije jer je on u velikoj meri zadužen za jačanje imuniteta. Nedavna istraživanja otkrila su da optimalan nivo vitamina D, osim što jača odbrambene sposobnosti organizma, snižava rizik od zapaljenskih procesa, bolesti srca, dijabetesa i raka.
Manjak vitamina D, s druge strane, povezuje se da razvojem osteoporoze i degenerativnih oboljenja kostiju, infekcija disajnih puteva, kao i sa nastankom autoimunih bolesti i hroničnog bola. Utiče i na pojavu depresivnog raspoloženja, pa čak može da dovede i do nekih mentalnih bolesti. Gojaznost je, kao i nedostatak vitamina D, takođe faktor rizika za nastanak i pogoršanje svih pomenutih bolesti. Zato je držanje pod kontrolom telesne težine i masnoća u krvi zaista veoma važno.
Svaki sedmi čovek pati od manjka vitamina D
Poražavajuću su, međutim, podaci najnovijoh istraživanja koja pokazuju da više od milijardu ljudi na svetu (svaki sedmi čovek) pati od manjka vitamina D.
– Skoro svi imaju manjak vitamina D u krvi i skoro svi se iznenade kad saznaju za to – rekao je dr Alen Kristensen sa univerziteta u Arizoni, koji je sa svojim timom istraživao uzroke i posledice nedostatka vitamina D u ljudskom organizmu .
Iako je tako, donedavno se nije znalo da gojaznost igra bitnu ulogu u takvom ishodu.
Koliko vitamina D dnevno nam potrebno
Svako od nas apsorbuje vitamin D drugačije, što je razlog činjenice da ga neki ljudi nemaju dovoljno u organizmu iako dnevno uzimaju preporučenu dozu. Prema savetima stručnjaka, u krvi bi trebalo da imamo 40-80 ng/ml kako bi se smanjio rizik od bolesti koje smo pomenuli, ali ljudi u proseku imaju 30 ng/ml, što je nizak nivo i pokazatelj nedostatka vitamina D.
Vitamin D se pije uz male porcije hrane
Ako vitamin D3 unosimo kao suplement, to treba činiti u dovoljnim dozama i uz hranu. Istraživanja su pokazala da hrana pomaže da apsorbujemo vitamin D3, a najbolje je da se uzima uz male porcije orašastih plodova, mesa, masne ribe ili putera.
