AKO STE POPILI OVOLIKO KAFE DNEVNO, ČESTITAMO PREDOZIRALI STE SE! Zbog jednog od SIMPTOMA ćete završiti u BOLNICI
Kofeinska pića – uključujući čaj, kafu i „energetska pića“ sadrže stotine biološki aktivnih jedinjenja, a zdravstveni efekti konstantnog unosa kofeina su brojni.
Kofein može da ostane u organizmu četiri do šest sati (potencijalno čak i duže za neke ljude). Kada preteramo, možemo osetiti paniku i anksioznost, što su prvi simptomi predoziranja kofeinom.
Ono što se kvalifikuje kao „prekomerni unos“ kofeina varira u zavisnosti od toga koliko je osoba tolerantna na određene supstance i šta je izvor kofeina.
Na primer, kada je u pitanju kafa, neki izvori predoziranje definišu kao ispijanje više od osam do deset šoljica u jednom danu, ali za neke ljude mnogo manje od toga može imati slične efekte.
„Umerena količina“ kafe za zdrave odrasle osobe koja je u korelaciji sa zdravstvenim prednostima iznosi oko 400 do 500 miligrama kofeina dnevno, što je oko pet šoljica obične domaće kafe.
Za trudnice, preporučena ili tolerisana količina kofeina je manja. Većina stručnjaka preporučuje ne više od 200 miligrama dnevno, prenosi portal draxe.com.
Kofeinska pića – uključujući čaj, kafu i „energetska pića“ sadrže stotine biološki aktivnih jedinjenja, a zdravstveni efekti konstantnog unosa kofeina su brojni.
Kofein može da ostane u organizmu četiri do šest sati (potencijalno čak i duže za neke ljude). Kada preteramo, možemo osetiti paniku i anksioznost, što su prvi simptomi predoziranja kofeinom.
Ono što se kvalifikuje kao „prekomerni unos“ kofeina varira u zavisnosti od toga koliko je osoba tolerantna na određene supstance i šta je izvor kofeina.
Na primer, kada je u pitanju kafa, neki izvori predoziranje definišu kao ispijanje više od osam do deset šoljica u jednom danu, ali za neke ljude mnogo manje od toga može imati slične efekte.
„Umerena količina“ kafe za zdrave odrasle osobe koja je u korelaciji sa zdravstvenim prednostima iznosi oko 400 do 500 miligrama kofeina dnevno, što je oko pet šoljica obične domaće kafe.
Za trudnice, preporučena ili tolerisana količina kofeina je manja. Većina stručnjaka preporučuje ne više od 200 miligrama dnevno, prenosi portal draxe.com.
Iako mnogo zavisi od osobe, doza od samo 500 miligrama kofeina i više bi potencijalno mogla da izazove neke simptome predoziranja kofeinom. Neki ljudi se osećaju dobro, ili se smatraju „normalnim“, uprkos tome što piju oko 500 miligrama, dok se drugi osećaju drugačije i uznemireno.
Uprave za hranu i lekove klasifikovala je kofein kao „opštepriznat kao bezbedan“. Toksičnim dozama se obično smatraju sve veće od deset grama dnevno za odraslu osobu.
Neko bi trebalo da popije 50 do 100 običnih šoljica kafe da bi postigao smrtonosnu dozu i imao istinsko predoziranje kofeinom.
Simptomi predoziranja kofeinom
Dijagnoza trovanja kofeinom postavlja se kada je prisutno pet i više od sledećih simptoma: nemir, nervoza, uzbuđenje, nesanica, zajapureno lice, dijareja, gastrointestinalni poremećaji, trzanje mišića, neuredan tok misli i govora, tahikardija ili srčana aritmija, iscrpljenost, psihomotorni poremećaji.
Čak i ako se niste predozirali kofeinom, nekada konzumiranje kofeina može imati negativne efekte. Znajte da ste popili previše napitaka sa ovom supstancom ako osećate vrtoglavicu i nervozu.
Simptomi konzumiranja previše kofeina su i problemi sa disanjem, konfuzija, promene u ritmu spavanja, povraćanje, loše varenje, groznica, nesvestica, halucinacije, pojačana žeđ, češće mokrenje, nepravilan rad srca, pojačano znojenje…
U većini slučajeva, kafa nije glavni krivac za predoziranje kofeinom, već kombinacija energetskih napitaka, suplemenata i bezalkoholnih pića uz kafu ili čaj.
Na primer, zabeležen je mali broj smrtnih slučajeva povezanih sa predoziranjem kofeinom, neki kod osoba koje se bave fitnesom i osoba koje su uzimale suplemente.
Ako patite od stalnog stresa i problema sa spavanjem, lupanja srca ili nervoze, prirodni lek bi mogao biti izbegavanje kofeina pored šećera i drugih stimulansa.
Da li kofein ima neke prednosti?
Dosadašnje studije se donekle ne slažu oko uticaja kofeina na krvni pritisak, aktivnost mozga, hormonsku ravnotežu, nivo šećera u krvi i opšte raspoloženje.
Većina istraživanja pokazuje da je konzumacija kafe glavni izvor dijetetskih antioksidanata, uključujući polifenole, i da može sprečiti upale koje izazivaju bolesti. Neki dokazi čak sugerišu da kofein ima veze sa smanjenom smrtnošću.
Pored toga, neka istraživanja sugerišu da veći unos kofeina ponekad može pomoći u gubitku težine i smanjenju telesne masti.
Drugi ipak upozoravaju da ljudi različito reaguju na kafu, a rizike je potrebno razmotriti na individualnom nivou. Razlike se vide na primer između starijih ljudi i tinejdžera koji je tek počeo da konzumira napitke sa kofeinom.
Tri ili više šoljica kofeinskog napitka dnevno mogu negativno uticati na nivo hormona i ozbiljno pojačati simptome PMS-a kod nekih ljudi.
Oprez je potreban i zbog toga što kofein ima svojstva zavisnosti.
Odvikavanje od kofeina je ozbiljan proces, a simptomi nedostatka kofeina mogu uključivati glavobolje, anksioznost, razdražljivost, probleme sa koncentracijom, umor, probleme sa varenjem i promene u apetitu.
Ako je zavisnost u pitanju, s vremenom će vam najverovatnije biti potrebno sve više i više kofeina da biste proizveli iste energetske efekte jer vaš mozak i telo prirodno „grade“ toleranciju, tako da, oslanjanje na kofein kao na izvor energije, može biti opasno i izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.
Od ostalih negativnih efekata kofeina, stručnjaci izdvajaju to da on može potencijalno iscrpeti hranljive materije i doprineti dehidraciji.
Pored toga, kofein može smanjiti nivoe određenih ključnih hranljivih materija, uključujući vitamine B, vitamin C, kalijum, magnezijum, kalcijum i cink.
Neki nalazi sugerišu da ljudi koji piju više kofeina u proseku imaju viši nivo krvnog pritiska od onih koji piju malo ili nimalo kafe.
Druga istraživanja pokazuju da kofein može podići krvni pritisak samo na nekoliko minuta, ili čak sati, ali da ne izaziva stalne hipertenzivne poremećaje.
Jedno od gledišta je i to da kada neko redovno konzumira kofein, zapravo počinje da razvija toleranciju na njega, i kao rezultat toga, kofein nema dugoročni efekat na krvni pritisak.
Kofein i krvni pritisak
Ipak, dvanaestogodišnja studija koju su sproveli istraživači sa Harvarda na preko 150.000 žena objavljena 2005. u časopisu Američkog medicinskog udruženja otkrila je da pijenje pića sa kofeinom može povećati rizik od visokog krvnog pritiska.
Kako biste sprečili neželjene efekte kofeina držite se „doze“ od jedne do tri šoljice kafe/čaja dnevno. Ako ste osetljivi na njegove efekte, izbegavajte da ga pijete na prazan stomak.
Ako imate problema sa spavanjem, što je ključno za uravnoteženu energiju i imunitet, pokušajte da smanjite unos kofeinskih pića i da ih pijete najkasnije u podne. Takođe možete potpuno eliminisati kofein.
Iako je kafa prvi izvor kofeina u svetu, slatka energetska pića, većina vrsta tradicionalnog čaja, mnogi gazirani sokovi, guarana, čokolade, neki biljni preparati i određeni lekovi takođe sadrže kofein.
