Dete ne donosi odluku o razvodu svojih roditelja ali prolazi kroz razvod kao najosetljiviji član porodice. Psihološke posledice razvoda na dete su raznolike, zavise od niza različitih faktora: individualnih karakteristika, uzrasta i pola deteta, porodičnih odnosa pre razvoda, kvaliteta odnosa roditelj-dete, socioekonomskih prilika koje razvod donosi.
– U velikoj meri efekti razvoda na dete zavise od odnosa između roditelja tokom i nakon razvoda, I to je polje na kome roditelji mogu svojim ličnim I zajedničkim trudom da pomognu detetu da se na što manje stresan način adaptira. Deca zavisno od uzrasta mogu različito da reaguju. Bebe i mlađa deca generalno lakše prolaze kroz razvod, smatra se da deca školskog uzrasta najteže prolaze kroz razvod roditelja – kaže Branislava Pavlović, klinički psiholog i psihoterapeut.
Prema njenim rečima mlađa deca mogu da se osećaju krivom za razvod roditelja, ili da nisu dovoljno dobra, dok adolescent mogu da postanu buntovniji ili da se povuku u sebe.
– Svaki razvod je specifičan, a u porodicama gde su bračni odnosi ozbiljno narušeni, gde postoji stalna tenzija I konflikt između roditelja, deca mogu osetiti I olakšanje I mir usled razdvajanja roditelja. Za većinu problema razvod ne bi trebalo da bude prvo, već krajnje rešenje, i sa pozicije deteta prvo bi se savetovalo da bračni partneri pokušaju da reše svoje problem i izgrade funkcionalniji brak.
Bolje dobar razvod, nego loš brak
Ukoliko dođe do razvoda, na dete više utiče kako se roditelji tokom i nakon razvoda ponašaju prema njemu i međusobno, nego sama činjenica da ne žive više zajedno.
– Zdravi ljudi se razvode kao ljubavni partneri a ostaju da funkcionišu kao roditeljski par koji zajednički brine o detetu (npr zajedničko starateljstvo). Ono što zovemo zdrav razvod bi podrazumevalo da se sve odluke tokom i nakon razvoda donose gledajući potrebe deteta. I u „najboljem“ razvodu dete privremeno prolazi kroz period krize i probleme prilagođavanja na novonastalu situaciju. Razvod je za dete pre svega gubitak sigurnosti I strukture svakodnevnog funkcionisanja. Ono što je dobro je da roditelji mogu svojim ponašanjem da utiču na mnoge okolnosti razvoda a zbog čega se često obraćaju na psihološko savetovanje kao roditeljski par sa ciljem da se detetu obezbedi sigurnost i svakodnevna struktura tokom a I dugotrajno nakon razvoda.
Loš brak, lošiji razvod
Ali, šta se dešava, a na žalost često se dešava, kada je loš brak imamo još lošiji razvod.
– To onda i jesu iskustva koja mogu dugoročno da naruše psihifizičko zdravlje deteta. U takvim okolnostima, dete obično biva uvučeno i dodatno izloženo visokokonfliktnim i neprijateljskim odnosima između roditelja, tokom I nakon razvoda. Razvod ne mora nužno da ošteti dete, ali povećava rizik od emocionalnih, akademskih i mentalnih problema, kao što su anksioznost, depresija, problemi u ponašanju, slabiji uspeh u školi i problemi u međuljudskim odnosima.
Često je posledica razvoda manje blizak odnos sa roditeljem sa kojim dete ne živi (najčešće otac), a roditelj sa kojim dete ostaje da živi (najčešće majka), može zbog pojačanog stresa i sopstvenih emocionalnih procesa obrade razvoda biti manje emocionalno dostupan detetu.
– Tako dete biva prepušteno samo sebi da prolazi kroz emocionalno zahtevan period adaptacije razvoda. Najkraće rečeno, za detetovo emocionalno funkcionisanje važno je da ima blizak i topao odnos sa oba roditelja, i da roditelji adekvatno obavljaju roditeljsku ulogu bez obzira da li žive zajedno ili razdvojeno – zaključuje Branislava Pavlović.
Izvor:A:V./Kurir
