Pored gvožđa po kojem je najpoznatija, kopriva sadrži i fosfor, mangan, magnezijum, kalijum, kalcijum, azot. Savet je da se bere u čistim područjima, pa da se opere ključalom vodom, ocedi i isecka.
Mlada kopriva se bere u ovo doba godine i često koristi u kuhinjskim receptima slično kao i spanać i zelje. Kopriva je i najpoznatiji narodni lek za lečenje anemije, veruje se da može da pomogne i pacijentima koji pate od uvećane prostate, urinarnih infekcija, artritisa, gita. I pored svih prednosti, kopriva je biljka koju bi pojedine osobe morale da izbegavaju.
Kopriva je diuretik, terapija za bol u zglobovima
Kopriva (Urtica Dioica) je samonikla biljka bogata gvožđem, kalcijumom, magnezijumom, vitaminima C, K. Lekovita svojstva imaju list, koren i seme koprive. U srednjovekovnoj Evropi kopriva se koristila kao diuretik i terapija za bolne zglobove.
Fine dlačice na listovima i stabljikama koprive sadrže nadražujuće hemikalije koje se oslobađaju pri dodiru sa kožom, zbog čega osećamo neprijatno pečenje, zato se ova biljka zove u narodu i „žara“. S druge strane, smatra se da pri dodiru sa bolnim delom tela, kopriva ometa način na koji telo prenosi signale bola i tako smanjuje osećaj bolnosti.
Kopriva primena
Kopriva se koristi stotinama godina za lečenje bolova u mišićima i zglobova, kod ekcema, artritisa, gihta i anemije. Sve češće upotrebljava se kao pomoćno lekovito sredstvo kod urinarnih problema izazivanih benignom hiperplazijom prostate i kod infekcija urinarnog trakta. Veruje se da kopriva može da smiri simptome alergijskog rinitisa. U vidu obloga ili krema koristi se za lečenje bolova u zglobovima, uganuća, istegnuća, tendonitisa, ujeda insekata.
Kopriva je biljka od koje se pripremaju variva, može da se koristi kao čaj koji se kuva od semena, lista, korena koprive. Jedna je od biljaka koja ima najraznovrsniju upotrebu.
Benigna hiperplazija prostate
Stručnjaci klinike Mount Sinai navode da se koren koprive koristi u Evropi za lečenje benignog uvećanja prostate. Studije na humanoj populaciji napominju da kopriva, u kombinaciji sa drugim biljem (posebno sa palmetom), može biti efikasno sredstvo za ublažavanje simptoma benignog uvećanja prostate.
Pojedine studije čak tvrde da kopriva uporediva sa finasteridom, lekom koji se obično propisuje kod dobroćudnog uvećanja prostate, s tim što kopriva za razliku od finasterida ne deluje na veličinu prostate tako što je smanjuje. Nije do kraja jasno ni kako kopriva utiče na simptome uvećanja prostate, pretpostavlja se da sadrži supstance koje deluju na hormone testosterona i estrogena.
Kopriva kao narodni lek za artritis
Listovi i stabljike koprive narodni su lek za ublažavanje simptoma artritisa i bolova u mišićima. Nema mnogo studija na ovu temu, ali one koje postoje naglašavaju da list koprive može da ublaži bolove u zglobovima. List se lokalno primenjuje na bolno mesto. Postoje pretpostavke i da istovremena primena oralnih ekstrakta koprive sa nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, zahteva manje doze leka.
Polenska groznica
Preliminarna studija na ljudima navodi da kapsule koprive umiruju simptome kihanja i svraba kod polenske groznice. U drugoj studiji, 57 odsto pacijenata reklo je da je kopriva efikasna u ublažavanju simptoma alergija, a 48 odsto veruje da kopriva efikasnija od lekova protiv alergija. Veruje se da kopriva može da smanji količinu histamina koji telo proizvodi kao odgovor na alergen. Potrebno je, ipak, više studija kako bi se potvrdila antihistaminska svojstva koprive.
Preliminarne studije na životinjama pokazuju da kopriva može da smanji i nivo šećera u krvi i krvni pritisak. Stručnjaci klinike Mount Sinai naglašavaju da je potrebno više istraživanja kako bi se potvrdilo ovo delovanje koprive na ljude.
Bere se u čistim područjima
Kopriva se koristi kao sušeni list, liofilizovani list, u obliku ekstrakta, kapsule, tablete i kao tinktura od korena (rastvor biljke u alkoholu), kao sok ili čaj. Dostupna je i u obliku masti ili krema, koje se nanose na kožu.
Pored gvožđa po kojem je najpoznatija sadrži i fosfor, mangan, magnezijum, kalijum, kalcijum, azot. Savet je da se bere u čistim područjima, pa da se opere ključalom vodom, ocedi i isecka.
Neželjene reakcije
Iako je dostupna u mnogim kombinovanim formulama za lečenje prehlade, astme i alergija kod dece, nije još utvrđena specifična bezbedna i efikasna doza za pedijatrijsku populaciju. Zato se savetuje oprez ako se daje deci, najbolje je o svemu da se konsultujemo sa pedijatrom. I pored dobrih svojstava, upotreba koprive, kao i drugih biljaka, može da bude praćena neželjenim reakcijama.
Kopriva može da stupi u interakciju sa drugim biljem, suplementima ili lekovima. Lekovito bilje zato treba uzimati pažljivo i pod nadzorom lekara.
Kopriva je generalno bezbedna kada se koristi prema stručnim uputstvima. Blage stomačne tegobe, znojenje, dijareja, osip kod lokalne upotrebe, najčešće su nuspojave. Dodirivanje koprive može da izazove alergijsku reakciju kod nekih osoba. Kopriva se nikada ne primenjuje na otvorenu ranu. Nikako ne lečite na svoju ruku uvećanje prostate koprivom, benigna hiperplazija prostate je stanje koje mora da se dobro dijagnostikuje, kako bi se otklonile sumnje na moguće maligne promene.
Ko bi trebalo da izbegava koprivu
Kopriva može da utiče na sposobnost zgrušavanja krvi i ometa delovanje lekova za razređivanje krvi kao što su varfarin, klopidogrel, aspirin.
Može dodatno da smanji krvni pritisak, pa se ne savetuje pacijentima koji već piju lekove za snižavanje pritiska, kao što su ACE inhibitori, beta-blokatori, blokatori kalcijumovih kanala.
Kopriva može da deluje kao diuretik, pa se ne preporučuje pacijentima koji piju diuretike, jer može povećati efekte ovih lekova i pojačati rizik od dehidracije.
Pacijenti koji se leče od dijabetesa, takođe bi trebalo da izbegavaju koprivu i preparate od koprive, jer ova biljka može da snizi nivo šećera u krvi, pojača dejstvo lekova i izloži pacijenta riziku od hipoglikemije.
Kopriva se ne savetuje ni osobama na terapiju litijumom koji se koristi u lečenju i prevenciji maničnih epizoda kod bipolarnog poremećaja i nekih drugih psihijatrijskih stanja. Ovu biljku ne bi trebalo da koriste ni pacijenti koji piju nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL).
U stručnim istraživanjima uočeno je pojačano dejstvo NSAIL, posle obroka sačinjenog od dinstane koprive, kod pacijenata sa akutnim artritisom. Preporuka je da se svi pacijenti, posebno ako imaju pridružene bolesti, posavetuju o pojedinostima sa svojim lekarom.
