Čašica kolena ili patela je najveći sezamoidna kost u našem telu, a postoje još dve, mnogo manje na dnu stopala, blizu velikog prsta.
Sezamoiditis je posebno čest među određenim vrstama sportista i plesača, a stanje obično potiče od naprezanja ili preopterećenja tetiva. Sezamoiditis se obično leči mirovanjem i antiinflamatornim lekovima.
Šta je sezamoiditis?
Sezamoidi su kosti koje su tetivama povezane sa mišićima. Razlikuju od većine kostiju u telu, koje su međusobno povezane na zglobovima. Sezamoiditis se javlja kada se tetive pričvršćene za sezamoide upale. Čašica kolena ili patela je najveći sezamoidna kost u našem telu. Sezamoidne kosti se nalaze širom tela u šaci, zglobu šake, vratu ušima a postoje i dve mnogo manje sezamoidne kosti na dnu stopala, blizu velikog prsta. Sezamoiditis se obično odnosi na upalu tetiva u stopalu, a ne u kolenu. Zapaljenje dve tetive pričvršćene za patelu – patelarne tetive i tetive kvadricepsa – obično se kategoriše kao tendinitis. Usled naprezanja ili preopterećenja tetiva sezamoiditis je posebno čest među određenim vrstama sportista i plesača i obično se leči mirovanjem i antiinflamatornim lekovima.
Šta uzrokuje sezamoiditis i po kojim simptomima se prepoznaje?
Glavni simptom sezamoiditisa je bol koji se razvija ispod loptice stopala. Bol se obično postepeno povećava, a mogu se javiti otok ili modrice. Sezamoiditis može da oteža ispravljanje ili savijanje velikog nožnog prsta, a može i da izazove bol pri pomeranju prsta. Takođe moguć je osećaj „pucanja“ u nožnom palcu dok se hoda.
Sezamoiditis obično nastaje usled prekomerne upotrebe tetiva povezanih sa malim kostima u prednjem delu stopala. Tetive se takođe mogu upaliti ako dožive ponovljene traume, kao što je nošenje visokih potpetica ili cipela koje loše pristaju. Ako se osoba bavi sportom i aktivnostima koje zahtevaju veliki pritisak na podnožje, izložena je većem riziku. Trčanje, košarka i balet su samo neke od aktivnosti koje se dovode u vezu sa sesamoiditisom.
Kako se postavlja dijagnoza za ovo stanje?
Dijagnoza sezamoiditisa postavlja se fizičkim pregledom stopala. Lekar proverava osetljivost oko nožnog zgloba i pomera prst u različitim pravcima. Ograničenja fleksibilnosti nožnog prsta i nivo bola pomažu lekaru da dijagnostikuje stanje. Ako se sumnja na sezamoiditis ili prelom stopala, lekar će preporučiti da se napravi rendgenski snimak stopala. Sezamoidi obično imaju glatke ivice, tako da nazubljena ivica može da bude znak loma.
U nekim slučajevima može da bude potrebno skeniranje kostiju kako bi se postavila dijagnoza. Ovo je poseban test snimanja koji koristi malu količinu radioaktivne boje da bi pomogao u dijagnostikovanju bilo kakvih osnovnih problema i pruža detalje koji se ne pojavljuju uvek na rendgenskom snimku.
Kako se leči sezamoiditis?
Sezamoiditis obično ne zahteva operaciju ili drugu intervenciju. Obično se plan lečenja fokusira na promene načina života i ublažavanje bolova.
Promene životnog stila – Prvi korak je da se zaustavi bilo koja aktivnost koja može da izazove sezamoiditis. Takođe je važno izbegavati druge aktivnosti koje vrše dodatni pritisak na podnožje. Takođe bi trebalo primenjivati elevaciju – podizati stopalo kad god je moguće i mirovati.
Ako visoke potpetice ili druge cipele pritiskaju sezamoide, trebalo bi da ih izbegavate i da se odlučite za udobniju obuću. Najbolje su cipele sa mekim đonom i sa niskom potpeticom. Klompe i druge cipele sa čvrstim đonom takođe mogu da budu udobne.
Lekovi i ortoze – Ako bol u stopalu pravi problem savet je da se uzme ibuprofen ili aspirin, a injekcija kortizona takođe može da pomogne u smanjenju otoka. Ortoze, kao što su podstavljeni ulošci za cipele, takođe mogu biti od koristi. U blagim slučajevima, pomaže ortopedski uložak koji može da se nabavi u apotekama i drogerijama. Postoje i ortoze koje su prilagođene stopalu, a dobro napravljen ortotički uložak treba da traje oko godinu dana. Ponekad lepljenje velikog prsta na prst pored njega može da ublaži simptome.
Hirurgija – Ako druge metode nisu uspešne, možda će biti potrebno hirurško uklanjanje jedne sezamoidne kosti. Najbolje je ukloniti samo jedan od dva sezamoida. Ako se oba izvade, to može da ima štetan uticaj na veliki prst. Hirurg će napraviti rez na dnu stopala, a zatim odvoji meko tkivo oko zahvaćene kosti. Paziće da ne oštete nerv koji ide duž kosti. Nakon uklanjanja kosti, meko tkivo se vraća na mesto, a rez se zatvara. Lokacija reza zavisiće od toga koji sezamoid se uklanja.